TEDxBelgradeWomen - kad ideje inspirišu na pozitivne promene

TEDxBelgradeWomen - kad ideje inspirišu na pozitivne promene

TEDxBelgradeWomen - kad ideje inspirišu na pozitivne promene

Prva TEDWomen konferencija održana je 2010. godine u Vašingtonu i bila je zamišljena kao jednokratan događaj na kojem je trebalo predstaviti i ukazati na postignuća, ali i probleme sa kojima se žene širom sveta suočavaju. Zbog odličnih reakcija i sve većeg broja zahteva, širom sveta, da se nastavi sa ovom konferencijom organizatori TEDWomen događaja su nastavili da razvijaju ovo dešavanje vredno širenja. Ove godine TEDWomen konferencija je održana 5. decembra, u San Francisku. U periodu od 5. do 7. decembra širom sveta odražno je preko 220 TEDxWomen događaja, po uzoru na TEDWomen. Program TEDxWomen događaja podrazumeva obavezno strimovanje događanja na TEDWomen konferenciji, kao i prezentovanje ideja vrednih širenja (u izlaganju od 18 minuta) lokalnih govornika i govornica. 

Beograd se tokom jučerašnjeg dana upisao u svetsku porodicu TEDxWomen događaja, koji su održani širom sveta. U Domu omladine, pred oko stotinak entuzijastičnih posetilaca, u skladu sa ovogodišnjim sloganom “Osmišljeno ovde”, svoje ideje vredne širenja prezentovalo je pet govornika.

Tatjana Obradović Tošić prisutnima je govorila o sistemu vrednosti, modelima ponašanja i konceptu normalnosti koje nam prodaju TV reklame. U proces stvaranja reklama uključen je ogroman broj stručnjaka koji bi trebali da ispune određena očekivanja potrošača, ali i da deluju na njihov način razmišljanja. Kvalitet reklama i poruke koje one prenose su odraz stanja svesti jednog društva. Žene se u reklamama i dalje predstavljaju na patrijarhalan način. Reklame namenjene ženama su kreirane tako da podstiču zavist (naročito propagiranjem ideala lepote i mladosti), što ne važi u reklamama koje su namenjene muškarcima. 

Olga Mirković Maksimović publici je na kreativan i originalan način predstavila temu “Mreža: ljudi, vrednosti, kompanija”, koja se odnosi na vrednosti zaposlenih i kompanije i njihovu međuzavisnost. Vrednosti su ono što spaja kompaniju sa njenim zaposlenima. Kompanija koja želi da opstane i da se razvija mora konstantno da analizira i otkriva zajedničke vrednosti sa svojim zaposlenima, ali da neguje i duh različitosti. U situaciji kada kompanija ne podstiče i ne vrednuje kreativnost svog zaposlenika, ona pokazuje da nije mesto vredno ostajanja. Kompanija nije jaka onoliko koliko je jako njeno jezgro, već koliko je jaka njena najslabija mreža i odnosi koji se unutar nje uspostavljaju.

Ivana Malinović je svojim izlaganjem ukazala na sveprisutan trend hiperurbanizacije i probleme sa kojima se suočavaju generacije koje u njima stasavaju. Nekada su deca imala prostor oko zgrada i parkove gde su mogla da se igraju, dok su današnja za isto pravo na igru uskraćena. “Da li se onda možemo čuditi tome što deca traže zabavu i odrastaju u virtuelnom svetu? Šta smo mi kao odrasli učinili da deca u gradovima imaju normalno detinjstvo i da mogu bezbedno da se igraju napolju?”, bila su samo neka od pitanja nad kojima je Ivana apelovala da se stanovnici gradova zamisle. Ova pitanja treba da postave sebi svi odrasli i da pronađu rešenje kako bi svaki grad postao grad po meri deteta, jer jedino kao takav ima potencijal i budućnost.

Milena Minja Bogavac predstavila je koncept decentralizacije alternativne kulture i njen značaj u razvoju i budućnosti našeg društva. Umetnost i kultura su alatke kojima se mnogi problemi u Srbiji mogu rešiti. One su kao hrana i moraju da budu zdrave, ako želimo da mladi imaju zdravu budućnost. Obrazovni sistem u Srbiji je neadekvatan vremenu u kojem živimo. Škole nam funkcionišu kao fabrike, produkuju fabrikovano znanje, mlade ljude selektujemo prema godini rođenja, a ne prema interesovanjima, jer formalno obrazovanje ne prepoznaje individualni pristup. Dužnost svakog umetnika je da ukaže na konceptualne probleme sa kojima se društvo suočava. Kulturu i umetnost u oblicima u kojima postoje u velikim gradovima, treba ponuditi i manjim mestima. Decentralizacija alternativne kulture je budućnost, ako želimo duhovno zdravu omladinu i ljude.

Vojislav Vojkan Arsić svoje izlaganje o kolektivnoj odgovornosti i rodnim ulogama započeo je rečima da nas od rođenja, dok još ne znamo ko smo i šta smo, stavljaju u rodne uloge i nameću nam tradicionalne poruke i pravila ponašanja koje društvo smatra jedino ispravnim. Mladi se tokom svog odrastanja susreću sa rodnim pravilima ponašanja i jednostavno ih usvajaju. Muškarcima se nameću pravila da ne smeju pokazati emotivnost, da ne smeju zaplakati, da moraju biti heroji, da se ne smeju “ponašati kao curice”... Ako muškarci ne smeju biti emotivni kao žene, kakve su onda žene bića kad je loše ponašati se kao one? U društvu su prisutne mnogobrojne predrasude i stereotipi kada su rodne uloge u pitanju, a posledice istih su i sveprisutne maliciozne izjave poput “Moja baba to može bolje od tebe da uradi”, “Igraš kao strina”, “Igraš fudbal kao balerina”, koje postoje samo u ženskom rodu, u muškom ih nema. Muškarci treba da prestanu da igraju scenario koji im je neko drugi napisao i ne treba da se ponašaju kao muškarci, već kao ljudi. Sasvim je u redu pokazati emocije, nije neophodno uvek biti dominantan. Problem rodne neravnopravnosti je problem koji ne muči samo žene, već i muškarce.

Osim govornika, publika je bila u prilici da čuje na koji način je moguće pridružiti se prevodilačkom timu volontera, koji TED i TEDx govore prevode na srpski.

U toku pauze, prisutni su imali priliku da se bolje upoznaju i da diskutuju o idejama koje su čuli, kao i da učestvuju u humanitarnoj akciji i pomognu štićenicama NVO “Atina”, kupovinom unikatnog nakita koji su one napravile.

Tihomir Stojanović mrezakreativnihljudi@gmail.com